1893 -1895.
Wenzel Radimský ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine)

1895 -1896
Franjo Fiala ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine )

1948-1962.
Alojz Benac ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine )

1963.
Alojz Benac, Zdravko Marić, Izet Rizvanbegović ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine)

1964.
Alojz Benac, Đuro Basler ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine )

1965.
Alojz Benac, Đuro Basler ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine ), Branko Belić (Regionalni muzej Doboj )

1967-1968.
Alojz Benac, Đuro Basler, ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine ), Marija Gimbutas, Ann Kristin Bohlin (University of California), Gene Sterud (Archaeological Institute of America, American Anthropological Association).

2002-2008.
Zilka Kujundžić - Vejzagić ( Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine ), Johannes Müller (Römisch-Germanischen Kommission die Christian-Albrechts-Universität Kiel), Knut Rassmann (Deutsches Archäologisches Institut), Tim Schuler (Landesamt für Archäologie mit Museum für Ur- und Frühgeschichte Thüringen),
Dušanka Kučan (Niedersächsisches Institut für historische Küstenforschung, Wilhelmshaven) , Norbert Benecke (Deutsches Archäologisches Institut Berlin), Helmut Kroll (Universität Kiel), Senad Hodović (Kantonalni muzejVisoko), Benjamin Ducke (Universität Kiel, Institut für Ur- und Frühgeschichte), Winfried Schulz (Universität Köln, Seminar für Geografie)

1893.Butmir

Plodna ravnica Ilidža (u blizini Sarajeva), koja se prostire sredinom široke doline, dugačka oko 11 km, a široka 7, formirala se sedimentacijom materijala koje su nanijeli brojni potoci sa okolnih brda, koji svojim stapanjem formiraju rijeku Bosnu.  Ranije je ova dolina bila pretežno prekrivena jezerom, a i danas su u zimskom periodu neki njeni dijelovi potopljeni.  Gotovo u samom njenom centru se nalazi dio zemljišta površine nekoliko jutara, za koji se pažljivim posmatranjem može zaključiti da je malo uzvišeniji od dijela ravnice u njegovoj neposrednoj blizini.  Ova je uzvišica odabrana od strane Vlade kao lokacija na kojoj će biti postavljeni temelji za Poljoprivrednu školu,  a kada su 1893 započeta iskopavanja otkriveno je da je cijela ova uzvisina sačinjena od ostataka ranih ljudskih nastambi.  Ovo praistorijsko naselje ili, kako neki pretpostavljaju, radionica je sada poznata kao “neolitska stanica Butmir”.

                                                                                                                                                                                                                                               Dalje