Osnovnu školu završava u rodnom mjestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađa u Banjoj Luci i Sarajevu, te je završava u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomira 1940, na pedagoško-filozofskoj grupi. Itd.
Zbog čuvene „Jeretičke priče”, iz 1950. godine, u kojoj se Ćopić podsmehnuo direktorima i generalima, personama kao što su ministri i njihove svastike, koje na fakultet putuju luksuznim automobilima, i zbog humoreske „Ko s đavolom priče piše”, čiji naslov govori sam za sebe, partijska gradska komisija kaznila ga je ukorom. Zbog priče „Izbor druga Sokrata” u NIN-u, a kasnije i romana „Gluvi barut” iz 1957. godine, ponovo je anatemisan zbog toga što je prikazao, kako je sam objasnio pred partijskom komisijom, „neke naše ljude koji su pod oštrim uslovima borbe bili pomalo dehumanizovani, živeći u uverenju da čine ono što je najbolje za Revoluciju”. Isključen je iz Partije.
Tito ga je javno kritikovao na Trećem kongresu AFŽ-ea rečima:
„On je uzeo čitavo društvo i prikazao ga, odozgo do dole, kao negativno, što znači da ga treba slistiti. Takvu satiru mi nećemo dozvoliti i ostaviti je bez odgovora. Njemu treba javno odgovoriti i kazati jedanput i zauvek da neprijateljske satire, koje idu za tim da razbijaju naše jedinstvo, nećemo dozvoliti…Njegova je stvar da uvidi svoje greške i da krene putem kojim idu naši socijalistički književnici”.